Ko je maznuo moj sir ?

Ko je maznuo moj sir

Jednostavna basna koja donosi duboke istine o
promenama. To je zabavna i poucna prica o cetiri lika
koji žive u Lavirintu i traže Sir, od koga žive i koji ih
cini srecnim. Dvojica su miševi, Njuško i Brzoje. A
dvojica su coveculjci – bica velicine miša koji
ponašanjem i likom veoma podsecaju na ljude. Zovu
se Tucko i Mucko. Sir je metafora za ono što želite od
života – dobar posao, ozbiljna veza, novac, imetak,
zdravlje ili duševni mir. A Lavirint je mesto na kome
tražite ono što želite – organizacija u kojoj radite ili
porodica i zajednica u kojoj živite. Knjigu cete
procitati za nekoliko sati, ali ce vam njena jedinstvena
mudrost trajati za ceo život.

KO JE MAZNUO MOJ SIR?
Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, živele su þetiri osobe, koje su trþale kroz Lavirint u potrazi
za sirom od koga su živeli i koji ih je þinio sreünim.
Dvojica su bili miševi i zvali su se Njuško i Brzoje, a dvojica su bili þoveþuljci — mala biüa
veliþine miša, ali likom i delom veoma nalik na današnje ljude. Zvali su se Tucko i Mucko.
Pošto su tako mali, bilo bi lako ne primetiti šta su njih þetvorica radili. Ali, da ste se potrudili, otkrili
bi ste neverovatne stvari!
Miševi i þoveþuljci provodili su svaki dan u lavirintu i tražili svako svoj specijalni sir.
Miševi, Njuško i Brzoje, s malim glodarskim mozgovima, ali jakim instinktima, tražili su tvrdi sir
koji su, kao i svi miševi, voleli da grickaju.
Dva þoveþuljka, Tucko i Mucko, koristili su svoje mozgove prepune raznih ubeÿenja i emocija, da
bi pronašli sasvim drugaþiji Sir — sir sa velikim S — jer su verovali da üe uz njega postati sreüni i
uspešni.
Iako su miševi i þoveþuljci bili potpuno razliþiti, ipak su imali nešto zajedniþko: svakog jutra,
oblaþili su trenerke i patike, odlazili iz svojih kuüica i jurili u Lavirint da traže svoj omiljeni sir.
Lavirint je bio prepun zamršenih hodnika i soba, a u nekima od njih krio se ukusni sir. Ali, u njemu
je takoÿe bilo i mraþnih zabiti i üorsokaka koji nisu vodili nikuda. Na tom mestu je bilo lako izgubiti
se.
Medutim, za one koji bi uspeli da se snaÿu, Lavirint je krio tajne koje pružaju bolji život.
Miševi, Njuško i Brzoje, koristili su jednostavnu probaj – pa – kud – puklo – da – puklo metodu za
pronalaženje sira. Trþali su niz hodnik, pa kad bi otkrili da je prazan, vratili bi se i trþali niz neki
drugi. Pamtili su u kojim hodnicima nema sira i brzo su nalazili nove oblasti.
Njuško je mogao da namiriše oblast i pravac u kome leži sir, imao je odliþan njuh, a Brzoje bi
jurcao u tom pravcu. Gubili su se, to vam je jasno, lutali u pogrešnim pravcima i þesto naletali na
zidove. Ali, posle nekog vremena bi ponovo bili na pravom putu.
Kao i miševi, dvojica þoveþuljaka, Tucko i Mucko, koristili su svoju inteligenciju i uþili su iz
iskustva. Meÿutim, oni su se oslanjali na svoje mozgove i razvijali malo preflnjenije metode zaPonekad im je dobro išlo, ali bi ih u nekim sluþajevima moüna ljudska ubeÿenja i emocije
preplavile i zamaglile im pogled na svet. Zbog toga je za njih život u Lavirintu bio komplikovaniji i
teži.
Bez obzira na to, Njuško, Brzoje, Tucko i Mucko nalazili su ono što traže, svaki na svoj naþin.
Jednog dana su sva þetvorica pronašli svoj omiljeni sir na kraju jednog hodnika u Skladištu sira A.
Posle toga su i miševi i þoveþuljci svakog jutra oblaþili svoju opremu za trþanje i kretali u
Skladište sira A. Uskoro je svaki od njih stekao svoje navike.
Njuško i Brzoje su nastavili da ustaju rano i svakog jutra trþe kroz lavirint, uvek istim putem.
Kada bi stigli na odredište, miševi bi skinuli patike, povezali ih pertlama i okaþili ih oko vrata — da
bi im bile pri ruci u sluþaju da im ponovo zatrebaju. Onda su uživali u siru.
U poþetku su i Tucko i Mucko svakogjutra jurcali do Skladišta sira A da bi uživali u ukusnim
zalogajþLüima koji su tu samo njih þekali.
Ali, posle nekog vremena, þoveþuljci su se promenili i stekli sasvim drugaþije navike.
Svakim danom su se Tucko i Mucko budili malo kasnije, oblaüili malo sporije i šetali do Skladišta
sira A. Napokon, znali su gde je Sir i kako da do njega doÿu.
Nisu imali pojma odakle se taj Sir stvorio, ni ko ga je tamo stavio. Naprosto su pretpostavljali da
üe zauvek biti tamo.
þim bi Tucko i Mucko ujutru stigli u Skladište sira A, odmah bi se udobno smestili. Okaþili bi svoje
trenerke, skinuli patike i obuli papuþe. Postali su veoma opušteni, sada kad su pronašli Sir.
“Ovo je sjajno,” rekao je Tucko. “Ovde ima dovoljno Sira da nam traje zauvek.” þoveþuljci su se
oseüali sreüno i uspešno i mislili su da su sada sigurni.
Nije mnogo prošlo, a Tucko i Mucko su poþeli da nazivaju Sir koji su pronašli u Skladištu sira A
‘naš Sir’. To skladište Sira bilo je toliko veliko da su posle nekog vremena preselili i svoje kuüe
nešto bliže i oko njega izgradili svoj društveni život.
Da bi im bilo udobnije, Tucko i Mucko su ukrasili zidove poslovicama i crtali oko njih slike Sira,
koje su ih þinile sreünim. Na jednoj je pisalo:
SIR TE ýINI SREûNIM
Ponekad bi Tucko i Mucko dovodili prijatelje da im pokažu svoju gomiletinu Sira u Skladištu sira A
i pokazivali bi je s ponosom, uz ove reþi, “Sta kažete, nije loš ovaj Sir, a?” Ponekad bi ga delili s
prijateljima, a ponekad ne.
“Mi zaslužujemo ovaj Sir,” rekao je Tucko. “Baš smo se naradili da bi ga pronašli.” Podigao je lep,
svež komad i pojeo ga.
Tucko je posle toga zaspao, kao i obiþno.
ýoveþuljci bi se svake veþeri teturali kuüi, siti i presiti, a svakog jutra se samouvereno vraüali po
još Sira.
To je trajalo priliþno dugo.
Tuckova i Muckova samouverenost posle nekog vremena pretvorila se u drskost koja dolazi s
uspehom. Uskoro im je postalo tako udobno da nisu ni primetili šta se dogada.Za to vreme su Njuško i Brzoje nastavili po starom. Dolazili su svako jutro, njuškali, grebuckali i
trþkarali okolo po Skladištu sira A, istražujuüi oblast da vide da li ima nekih promena. Onda bi seli
da grickaju svoj omiljeni sir.
Jednog jutra su stigli u Skladište i otkrili da sira više nema.
Nisu se iznenadili. Pošto su Njuško i Brzoje veü primetili da se zalihe sira svakim danom sve više
smanjuju, bili su spremni na to i instinktivno su znali šta im je þiniti.
Pogledali su se, uzeli patike koje su vezali i okaþili o vrata, obuli ih i vezali pertle.
Miševi nisu preterivali sa analizom stvari.
Za njih su i problem i rešenje problema bili prosti. Situacija u Skladištu sira A se promenila. Zbog
toga su i Njuško i Brzoje odluþili da se promene.
Obojica su virnuli napolje u lavirint. Onda je Njuško podigao njuškicu, pronjuškao i klimnuo
Brzoju, koji se zaleteo u lavirint. Njuško ga je pratio najbrže što je mogao.
Brzo su se odvažili na potragu za Novim Sirom.
Nešto kasnije tog dana, u Skladište sira A stigli su i Tucko i Mucko. Oni nisu obraüali pažnju na
male promene koje su se svakog dana dešavale — prihvatali su Sir zdravo za gotovo.
Njih dvojica nisu bili pripremljeni za ono što üe pronaüi.
“Šta? Nema Sira?” urlao je Tucko. Nastavio je da se dere, “Nema Sira? Nema Sira?” kao da üe
ga neko vratiti na mesto ako bude dovoljno glasno urlao.
“Ko je maznuo moj Sir?” vikao je.
Na kraju je stavio ruke na kukove, lice mu je pocrvenelo i zaurlao je iz sve snage, “Nije fer!”
Mucko je samo s nevericom odmahivao glavom. I on je, takoÿe, raþunao s tim da üe u Skladištu
sira A zauvek biti sira. Stajao je tamo jako dugo, sleÿen od šoka. Jednostavno nije bio spreman na
sve to.
Tucko je nešto urlao, ali Mucko nije želeo da þuje. Nije želeo da se suoþi sa svim tim, pa se
naprosto iskljuüio.
Ponašanje þoveþuljaka nije bilo ni preterano lepo, ni produktivno, ali ga svakako možemo
razurneti.
Nije im bilo lako da pronadu Sir, a þoveþuljcima je on znaþio mnogo više od svakodnevnog ‘sira
nasušnog.’
Pronalaženje Sira za þoveþuljke je znaþilo dobitak onoga za šta su mislili da im je potrebno da bi
bili sreüni. Svaki od njih je imao svoju predstavu o tome šta mu Sir znaþi, u zavisnosti od ukusa.
Za neke pronalaženje Sira znaþilo je dobitak materijalnih stvari. Za druge je to bilo dobro zdravlje
ili duševni mir.
Za Mucka je Sir predstavljao oseüaj sigurnosti, skladnu porodica i udobnu kuüicu u ulici
Kaþkavalj.
Za Tucka je taj Sir predstavljao unapreÿenje u Gazdu Sira koji je svima nadreden i veliku kuüu na
brdu Gorgonzola.Dvojica þoveþuljaka su dugo pokušavali da odluþe šta dalje da rade zbog toga što im je Sir bio
tako važan. Sve što su uspeli da smisle je da još malo pronjuškaju po Sirnici Ce — pokušavali su
da se uvere da Sira stvarno nema.
Dok su Njuško i Brzoje jurcali napred, Tucko i Mucko su tapkali u mestu.
Zvocali su i besneli zbog nanete im nepravde. Mucko je pao u depresiju. Sta bi se desilo kada i
sutradan tu ne bi bilo Sira? Veü je skovao planove za buduünost na osnovu te zalihe.
þoveþuljci prosto nisu mogli da veruju. Kako je to moglo da im se desi? Niko ih nije upozorio. To
nije bilo u redu. Ne može to tako.
Tucko i Mucko su te noüi otišli kuüama gladni i obeshrabreni. A pre nego što su otišli, Mucko je
napisao na zidu:
ŠTO TI SIR VIŠE ZNAýI, TO GA VIŠE ŽELIŠ
Tucko i Mucko su sutradan napustili svoje domove, ponovo se vratili u Skladište sira A, jer su i
dalje, nekako, oþekivali da üe u njemu zateüi svoj Sir.
Situacija je ostala nepromenjena: Sira tu više nije bilo. ýoveþuljci nisu znali šta da rade. Tucko i
Mucko su samo stajali, nepokretni kao dva kipa.
Mucko je zatvorio oþi najþvršüe što je mogao i stavio ruke preko ušiju. Zeleo je da pobegne od
svega. Nije želeo da prizna samom sebi da se zaliha sira svakog dana smanjivala. Prosto je
verovao da ga je neko iznenada maznuo.
Tucko je iznova analizirao situaciju i na kraju je glavnu reþ preuzeo njegov komplikovani mozak
sa ogromnim sistemom ubeÿenja. “Zbog þega su mi ovo uradili?” besno je govorio. “Sta se ovde,
zapravo, dešava?”
Mucko je konaþno otvorio oþi i rekao: “Uzgred, budi reþeno — a gde su Njuško i Brzoje? Možda
oni znaju nešto više o ovome?”
Tucko je prezirvo puhnuo: “Ma, šta oni znaju?”
Nastavio je: “To su samo obiþni miševi. Oni samo reaguju na ono što im je dato. Mi smo
þoveþuljci. Mi smo pametniji od miševa. Trebalo bi da provalimo šta je ovde u pitanju.”
“Znam da smo mi pametniji,” rekao je Mucko, “ali þini mi se da se u ovom trenutku ne ponašamo
baš tako. Stvari se menjaju, Tucko. Možda i mi treba da se promenimo i poþnemo da radimo
stvari drugaþije.”
“Zašto bi se menjali?” pitao je Tucko. “Mi smo þoveþuljci. Mi smo nešto posebno. Ovakve stvari
nama ne bi trebalo da se dogaÿaju. A þak i da se dogode, trebalo bi da mi imamo neke olakšice.”
“Zašto bi mi imali olakšice?” pitao je Mucko. “Zato što na to imamo pravo,” tvrdio je Tucko. “Na
šta imamo pravo?” Mucko je želeo da zna. “Imamo pravo na naš Sir.” “Zbog þega?” pitao je Mucko.
“Zato što nismo mi krivi za ovo što se dogodilo,” rekao je Tucko. “Ovo je uradio neko drugi i mi
trebali bismo da imamo neke koristi iz svega toga.”
Mucko je predlagao: “Možda bi prosto trebalo da prestanemo da ovoliko analiziramo situaciju i
krenemo u potragu za Novim Sirom.”
“A, ne,” kontrirao je Tucko. “Ne odlazim odavde dok ne otkrijem šta se dogodilo.”Dok su Tucko i Mucko pokušavali da odluþe šta da rade, Njuško i Brzoje su veü dobrano odmakli.
Otišli su dublje u lavirint, dugim hodnicima i tražili sir u svakom Skladištu na koje bi naleteli.
Nisu mislili ni o þemu drugom osim o nalaženju Novog Sira.
Duže vreme ništa nisu nalazili, dok konaþno nisu došli do oblasti lavirinta u kojoj nikada ranije
nisu bili: Skladište sira N.
Zaskviþali su od ushiüenja. Pronašli su ono što su tražili: ogromnu koliþinu Novog Sira.
Nisu mogli da veruju svojim oþima. To je bilo najveüe skladište sira koje su miševi ikada videli.
Tucko i Mucko su u meÿuvremenu još uvek sedeli u Skladištu sira A i procenjivali svoj položaj.
Sada su veü trpeli zbog nestašice sira. Postali su ljutiti i frustrirani i krivili su jedan drugog zbog
situacije u kojoj su se našli.
Mucko bi povremeno pomislio na svoje prijatelje miševe, Njuška i Brzoja i pitao se da li su veü
pronašli Sir. Razmišljao je kako im verovatno nije lako, pošto je trüanje kroz lavirint priliþno
nesigurna stvar. Ali, on je takode znao da to traje samo neko vreme.
Ponekad bi Mucko zamišljao Njuška i Brzoja kako nalaze Novi Sir i uživaju u njemu. Pomišljao bi
kako bi mu prijala avantura u lavirintu, kao i zaliha Novog Sira. Skoro da je mogao da mu oseti
ukus.
što je jasnije Mucko video sliku sebe kako pronalazi i uživa u Novom Siru, þešüe je razmišljao o
odlasku iz Skladišta sira A.
“Hajdemo!” iznenada je uzviknuo.
“Ne,” Tucko je brzo reagova. “Ovde mi se dopada. Udobno mi je. Ovde sve znam. Osim toga,
tamo napolju je opasno.”
“Ne, nije,” usprotivio se Mucko. “I ranije smo trþali kroz mnoge delove lavirinta, pa možemo i
sada.”
“Prestar sam za to,” rekao je Tucko. “I bojim se da me uopšte ne interesuje da lutam okolo,
gubim se i pravim idiota od sebe. A ti?”
Posle toga, Muckov strah od poraza se ponovo probudio i nada u pronalazak Novog Sira je
izbledela.
Tako da su þoveþuljci svakog dana radili isto ono što i ranije. Odlazili su u Skladište sira A, tamo
sedeli i vraüali se sa svežim brigama i frustracijama umesto sa sirom.
Pokušali su da se prave da se ništa nije dogodilo, ali su sve gore i gore spavali, sledeüeg dana su
imali manje energije i postajali su veoma nervozni.
Njihovi domovi više nisu bili sreüna gnezda kao ranije. þoveþuljci su teško spavali i imali su noüne
more u kojima nisu pronalazili Sir.
A ipak su se Tucko i Mucko svakog dana vraüali u Skladište sira A i þekali tamo svakog dana.
Tucko je rekao, “Znaš, kad bi samo radili marljivije, možda bi otkrili kako se stvari nisu toliko
promenile. Sir mora da je tu negde blizu. Možda su ga prosto sakrili tu iza zida.”
Tucko i Mucko su sledeüeg dana sa sobom poneli alat. Tucko je držao dleto, a Mucko je lupao
þekiüem dok nisu probili rupu u zidu Skladišta sira C. Virnuli su unutra, ali Sira nije bilo.Razoþarali su se, ali su i dalje verovali da mogu da reše problem. Poþinjali su ranije, ostajali duže
i radili marljivije. Ali, posle nekog vremena, dobili su samo veliku rupu u zidu.
Mucko je poþeo da uvida razliku izmeÿu aktivnosti i produktivnosti.
“Možda,” poþeo je Tucko, “bi trebalo da sedimo ovde i da vidimo šta üe se desiti. Pre ili kasnije,
vratiüe nam Sir.”
Mucko je želeo da veruje u to, pa je svakog dana odlazio kuüi da se odmori i vraüao se, nevoljno,
s Tuckom u Skladište sira A. Ali, Sira nije bilo ni od korova.
ýoveþuljci su do tada veü bili iznureni glaÿu i stresom. Mucku je dosadilo da þeka bolje dane.
Poþeo je da uviÿa da üe im biti sve gore, što duže budu ostali bez Sira.
Mucko je shvatio da idu u pogrešnom pravcu.
Konaþno je jednog dana Mucko poþeo da se smeje na svoj raþun. “Ha, ha, gledaj nas. Samo se
vrtimo u krugu, a pitamo se zašto stvari ne idu na bolje. Da sve ovo nije toliko besmisleno, bilo bi
još smešnije.”
Mucku se nije dopadala ideja povratka u Lavirint, jer je znao da üe se izgubiti i da nema pojma
gde bi mogao da pronaÿe sir. Ali, morao je da se nasmeje svojoj gluposti kada je shvatio koliko ga
je strah promenio.
Pitao je Tucka, “Gde smo stavili naše patike?” Dugo ih je tražio jer su svu opermu sklonili þim su
pronašli sir u Skladištu sira A — mislili su da im više neüe biti potrebna.
Kada je Tucko video kako Mucko obuva patike, rekao je, “Neüeš valjda stvarno da izadeš u
Lavirint? Zašto prosto ne ostaneš ovde sa mnom dok nam ne vrate Sir?”
“Zato što ti ništa ne razumeš,” rekao je Mucko. “Ni ja nisam želeo da razumem, ali sada shvatam
da nam ga nikada neüe vratiti. Vreme je da potražimo Novi Sir.”
Tucko se usprotivio, ,Ali šta ako tamo napolju više nema Sira? Ili, ako ga ima, šta ako ga ne
pronaÿeš?”
“Ne znam,” rekao je Mucko. To pitanje je sam sebi postavio i previše puta i svaki put bi iznova
osetio iste strahove koji su ga zadržavali tu, na istom mestu.
Pitao se: “Gde je verovatnije da üu pronaüi Sir — ovde, ili u Lavirintu?”
U glavi je naslikao sliku. Video je sebe kako odlazi u lavirint sa osmehom na licu.
Iako ga je ova slika iznenadila, takode ga je i ohrabrila. Video je kako se svaki þas gubi u
Lavirintu, ali je oseüao da üe na kraju pronaüi Novi Sir tamo negde, kao i sve one dobre stvari koje
ga prate. Skupio je snagu.
Onda je iskoristio svoju maštu i u glavi naslikao najuverljiviju moguüu sliku — sa svim realistiþnim
detaljima — sebe kako pronalazi i uživa u ukusu Novog Sira.
Video se dok jede rupiþasti švajcarski sir, svetlo narandžasti þedar, italijansku mocarelu i
predivni, meki francuski kamamber i …
Onda je Tucko nešto rekao, pa je shvatio da je još uvek u Skladištu sira A.
Mucko je rekao: “Ponekad se, Tucko, stvari menjaju tako da se nikada ne vrate na staro. Ovo mi
tako izgleda. To je život! Sve se menja, pa moramo i mi.”Mucko je pogledao svog omršavelog druga i pokušao da ga dozove pameti, ali se Tuckov strah
pretvorio u ljutnju, pa nije želeo da ga sluša.
Mucko nije želeo da bude grub, ali je morao da se nasmeje njihovoj zajedniþkoj gluposti.
Mucko se odmah osetio življe, dok se spremao za polazak i shvatio je da konaþno može da se
smeje samome sebi, da se opusti i krene dalje.
Mucko se nasmejao i najavio: “Vreme je za LAVIRINT!”
Tucko je ostao namrgoÿen i nije odreagovao.
Mucko je podigao mali, oštar kamenþLü i napisao na zidu za Tucka ozbiljnu misao. Kao i uvek,
Mucko je þak nacrtao i crtež sira oko nje, u nadi da üe to naterati Tucka da se osmehne,razveseli i
krene u potragu za Novim Sirom. Ali, Tucko nije želeo da shvati.
Napisao je:
AKO SE NE PROMENIŠ, IZUMREûEŠ
Mucko je posle toga zabrinuto virnuo napolje u Lavirint. Razmišljao je o tome kako je samog sebe
uvalio u ovu nestašicu sira.
Verovao je da u Lavirintu više nema Sira, ili da ga možda neüe pronaüi. Takvi strahovi su ga
sputavali i ubijali.
Mucko se nasmešio. Znao je da se Tucko pita, “Ko je maznuo moj Sir?”, a Mucko se pitao, “Zbog
üega ranije nisam krenuo za Sirom?”
Kada je krenuo napolje, u lavirint, Mucko je pogledao tamo otkuda je došao i osetio je svu
udobnost tog mesta. Oseüao je kako ga vuþe poznata teritorija — iako tamo duže vreme nije bilo
Sira.
Mucko se malo zabrinuo i zapitao se da li stvarno želi da krene u lavirint. Na zidu ispred sebe
napisao je poslovicu i gledao je neko vreme:
ŠTA BIH SADA URADIO KADA ME NEBI BILO STRAH
Razmislio je o tome.
Znao je da mu strah povremeno može biti od koristi. Kada se bojiš, stvari mogu da se još više
pogoršaju ukoliko nešto ne uradiš, pa tako može da te potakne na akciju. Ali, ne valja kada se toliko
bojiš da nisi u stanju da išta uradiš.
Pogledao je udesno, u deo lavirinta kroz koji nikada nije prošao i osetio je strah.
Onda je duboko udahnuo, skrenuo desno i lagano potrþao u nepoznato.
Dok je pokušavao da pronaÿe pravi put, Mucko se u poþetku brinuo da nije možda predugo
þekao u Skladištu sira A. Dugo nije probao ni mrvicu Sira i bio je baš slab. Put kroz Lavirint je zbog
toga bio duži i naporniji nego obiþno. Odluþio je da üe, ako ikada bude ponovo u sliþnoj situaciji,
ranije otiüi iz udobne zone i prilagoditi se promenama. Tako üe sve biti lakše.
Mucko se tada slabašno nasmešio i pomislio, “Bolje ikad, nego nikad.”
Tokom sledeüih nekoliko dana, Mucko je tu i tamo pronalazio po malo Sira, ali mu to nije dugo
potrajalo. Nadao se da üe naüi dovoljno Sira da može da ga odnese Tucku i ohrabri ga da izaÿe u
Lavirint.Ali, Mucko još uvek nije bio dovoljno samou-veren. Morao je da prizna da ga je lavirint zbunji-vao.
Stvari su se izgleda promenile otkad je posle-dnji put bio tu.
Cim bi pomislio da je poþeo da napreduje, izgubio bi se u hodnicima. Kao da je išao dva koraka
napred, a jedan nazad. Lov na Sir je bio pravi izazov ali, morao je da prizna da povratak u Lavirint
nije bio ni izbliza onako strašan kako ga je on zamišljao.
Kako je vreme prolazilo, poþinjao je da se pita da li je njegova nada u pronalaženje Novog Sira
uopšte realna. Pitao se, da nije odgrizao veüi zalogaj nego što može da sažvaüe? Onda se
nasmejao, jer je shvatio da u tom trenutku uopšte nema šta da žvaüe.
Cim bi se obeshrabrio, podsetio bi samog sebe da je ono što on radi, koliko god u tom trenutku
bilo neprijatno, mnogo bolje nego sedenje u praznom Skladištu sira A. Preuzeo je kontrolu nad
svojim životom, umesto da dozvoljava da mu se stvari prosto dešavaju.
Onda se podsetio — ako Njuško i Brzoje mogu da napreduju, onda može i on!
Kasnije, kada bi se Mucko osvrnuo na prošle dane, shvatio je da Sir iz Skladišta sira A nije
mogao tek tako da nestane preko noüi, kao što je onda verovao. Koliþina Sira se sve više
smanjivala, a ono što je ostalo se pokvarilo. Nije bilo ukusno.
Možda je þak i bud rasla po Starom Siru, a on nije ni primetio. Medutim, morao je da prizna da bi
verovatno uspeo da shvati šta se sprema da je poželeo. Ali — nije.
Mucko je sada shvatao da ga promena verovatno ne bi toliko iznenadila da je sve vreme pažljivo
posmatrao šta se dogaÿa i tako predvideo buduünost. Možda su upravo to Njuško i Brzoje i radili.
Odluþio je da üe od sada pa nadalje biti budniji. Oþekivaüe promene i tražiti ih. Verovaüe svojim
instinktima i osetiüe kada üe doüi do promena, pa üe tako biti spreman da im se prilagodi.
Stao je da se malo odmori i napisao na zidu Lavirinta:
ýESTO NJUŠI SIR, JER ûEŠ TAKO ZNATI
KAD ûE POýETI DA SE KVARI
Nešto kasnije, pošto priliþno dugo nije pronašao Sir, Mucko je konaþno naleteo na veliko
Skladište koje je obeüavalo. Kada je ušao unutra, meÿutim, jako se razoþarao jer je bilo prazno.
“Preþesto sam doživljavao ovaj oseüaj praznine,” pomislio je. Došlo mu je da odustane.
Mucko je poþeo da gubi snagu. Znao je da se izgubio i uplašio se da neüe preživeti. Razmišljao
je o povratku u Skladište sira A. Bar bi, ako bi uspeo da se vrati, tamo bio sa Tuckom. Onda se
ponovo zapitao: “Sta bih uradio kada me ne bi bilo strah?”
Mucko je pomislio da je prevazišao svoj strah, ali se ipak bojao mnogo þešüe nego što je to želeo
da prizna samom sebi. Nije uvek bio siguran u to þega se boji, ali je u svojoj slabosti znao da se
naprosto boji samoüe. Mucko nije bio svestan þinjenice da i sada zaostaje zbog toga što se boji.
Mucko se pitao da li je Tucko krenuo dalje, ili je još uvek tamo, paralizovan od straha. Onda se
Mucko setio onih vremena kada se najbolje oseüao u lavirintu. To su bila vremena u kojima je
napre-dovao.
Napisao je na zidu, da se podseti i da posluži Tucku, ako jednog dana odluþi da ga prati, ovu
reþenicu:
AKO KRENEŠ U NEISTRAŽENOM PRAVCU,LAKŠE ûEŠ PRONAûI NOVI SIR
Mucko je pogledao niz mraþni prolaz, svestan svog straha. šta li ga þeka tamo napred? Da li je
sve prazno? Ili, još gore, da ne vreba neka opasnost? Poþeo je da zamišlja raznorazne
zastrašujuüe stvari koje bi mogle da mu se dogode. Na smrt se preplašio.
Nasmejao se samom sebi. Shvatio je da strah samo pogoršava stvari. Onda je uradio ono što bi
radio kada ga ne bi bilo strah. Krenuo je u neistraženom pravcu.
Dok je trþao niz mraþni hodnik, poþeo je da se smeška. Mucko to još nije shvatao, ali otkrio je
ono što mu hrani dušu. Opustio se i verovao u ono što leži pred njim, iako baš i nije taþno znao šta
je to.
Mucko se iznenadio kada je shvatio da uživa sve više i više. “Zbog þega se oseüam ovako
dobro?” pitao se. “Nemam Sira i ne znam gde idem.”
Ubrzo je shvatio zašto.
Zastao je da napiše ovo na zidu:
KADA PREVAZIĈEŠ STRAH,
OSETIûEŠ DA SI SLOBODAN
Mucko je shvatio kako je bio zarobljenik svog sopstvenog straha. Oslobodio ga je put u
nepoznato.
Oseüao je blag povetarac koji je duvao u tom delu Lavirinta i osvežavao ga. Nekoliko puta je
duboko udahnuo i to ga je malo oživelo. þim je prevazišao strah, sve to je bilo mnogo prijatnije nego
što je nekada mislio da može biti.
Mucko se jako dugo nije oseüao tako dobro. Skoro da je zaboravio koliko je zabavno boriti se.
Da bi još više popravio stvari, Mucko je ponovo poþeo da zamišlja. Ugledao je sebe, sa svim
detaljima, kako sedi u sred gomile svojih omiljenih sireva — od þedara do brija! Video je sebe kako
gricka sve moguüe sireve koje voli i dopalo mu se to što vidi. Onda je zamislio koliko bi uživao u
svim tim divnim ukusima.
Sto je jasnije video sebe kako uživa u Novom Siru, to mu je realnija i verovatnija ta slika
postajala. Prosto je oseüao da üe ga uskoro pronaüi.
Napisao je:
KAD ZAMISLIM SEBE KAKO JEDEM NOVI SIR, TA SLIKA ME VODI DO NJEGA
Mucko je stalno razmišljao o tome šta üe dobiti, umesto da plaþe nad onim što gubi.
Pitao se zbog þega je oduvek zamišljao da üe promena voditi u nešto gore. Sada je shvatio da
promene mogu da vode i u nešto dobro.
“Zbog þega to nisam ranije shvatao?” pitao se.
Onda je jurnuo kroz Lavirint brže i snažnije. Ubrzo je ugledao Skladište sira i veoma se uzbudio
kada je primetio komadiüe Novog Sira blizu ulaza.
To su bile neke vrste Sira koje nikada ranije nije video, ali su delovale odliþno. Probao ih je i bile
su slasne. Pojeo je veüinu komadiüa Novog Sira, a nekoliko je stavio u džep da bi ih kasnije
eventualno podelio sa Tuckom. Snaga je poþela da mu se vraüa.Ušao je u Skladište veoma uzbuÿen. Ali, na svoj oþaj, otkrio je daje prazan. Neko je tu bio pre
njega i ostavio samo nekoliko komadiüa Novog Sira.
Shvatio je da bi verovatno i on tu pronašao pristojnu koliþinu Novog Sira, da je ranije krenuo u
potragu.
Mucko je odluþio da se vrati i proveri da li je Tucko spreman da poÿe s njim.
Dok se vraüao istim putem nazad, zastaO je i napisao na zidu:
ŠTO BRŽE PREBRODIŠ STARI SIR, BRŽE ûEŠ PRONAûI NOVI.
Posle nekog vremena, Mucko je stigao do Skladišta sira A i pronašao Tucka. Ponudio mu je
komadiüe Novog Sira, ali ih je on odbio.
Tucko je cenio gest svog prijatelja, ali je rekao: “Mislim da mi se taj Novi Sir ne bi dopao. Nisam
navikao na to. Zelim da mi vrate moj Sir i ne želim da se promenim dok ne dobijem ono što želim.”
Mucko je samo razoþarano odmahnuo glavom i nevoljno se otisnuo na put. Kada se vratio do naj-
dalje taþke koju je istražio u lavirintu shvatio je da mu prijatelj nedostaje, ali mu je takoÿe bilo jasno
da mu se dopada ono što trenutno radi. Cak i pre nego što pronaÿe ono za šta se nadao da üe biti
velika, ukusna zaliha Novog Sira, ako mu to ikada poÿe za rukom, on je spoznao da to nije jedina
stvar koja ga þini sreünim.
Bio je sreüan kada njime ne upravljaju strahovi. Dopadalo mu se ono þime se sada bavi.
Posle ove spoznaje Mucko više nije oseüao onu istu slabost, kao u Skladištu sira A bez Sira.
Saznanje da ne želi da dozvoli da ga strah sputa i da ide u novom, neistraženom pravcu bilo je
dovoljno da mu povrati snagu i osveži ga.
Sada je oseüao da je samo pitanje vremena kada üe pronaüi ono što mu je potrebno. U stvari,
oseüao se kao da je veü pronašao ono što traži.
Nasmešio se kada je shvatio:
BEZBEDNIJE JE LUTATI KROZ LAVIRINT NEGO OSTATI TAMO GDE NEMA SIRA
Mucko je još jednom shvatio, kao nekada, da ono þega se bojiš nikada nije onako strašno kako
ga ti zamišljaš. Strah kome ti dozvoliš da se nataloži u tvom umu gori je od stvarnosti.
On se toliko bojao da nikada neüe pronaüi Novi Sir da þak nije želeo ni da poþne da traži. Ali, þim
je krenuo na putovanje, u hodnicima je pronašao dovoljno Sira da ga održi u životu. Sada se nadao
da üe pronaüi nešto više. I samo traženje je postalo uzbudljivo.
Njegovo rezonovanje je ranije bilo zamagljeno strahovima i brigama. Razmišljao je o tome kako
nema dovoljno sira, ili bar ne onoliko koliko mu treba. Razmišljao je više o tome šta bi moglo da
poÿe po zlu, nego po dobru.
Ali, sve to se promenilo u trenutku kada je otišao iz Sirnice C.
Ranije je verovao da Sira nikada neüe nestati i da promene ne valjaju.
Sada je shvatio da je prirodno da se promene neprekidno dešavaju, bez obzira na to da li ih
Rþekuješ ili ne. Promene mogu da te iznenade samo ukoliko ih ne oþekuješ.
Kada je shvatio da su se njegova ubedenja promenila, zastao je da napiše na zidu:
BAJATA UBEĈENJA NE VODE DO NOVOG SIRA.Mucko još uvek nije pronašao Sir, ali je razmišljao o onome što je nauþio dok je trþao kroz lavirint.
Sada je shvatao da njegova nova ubeÿenja ohrabruju i novo ponašanje. Ponašao se drugaþije
nego onda kada se neprekidno vraüao u prazno
Skladište.
Znao je da se s promenom ubeÿenja, promene i dela.
Možeš da veruješ da üe ti promena naškoditi i da pružaš otpor. A možeš i da veruješ da üe ti
pronalazak Novog Sira pomoüi da je prihvatiš.
Sve zavisi od toga u šta veruješ.
Napisao je na zidu:
KADA SHVATIŠ DA MOŽEŠ DA PRONAĈEŠ NOVI SIR
U KOME ûEŠ UŽIVATI, MENJAŠ PRAVAC
Mucko je znao da bi sada bio u mnogo boljoj formi da je na vreme prihvatio promene i ranije
napustio Skladište sira A. Bio bi jaþi i telom i duhom i mogao bi bolje da izaÿe na kraj sa izazovima
traženja Novog Sira. U stvari, do sada bi ga verovatno i pronašao da je oþekivao promene, umesto
što je traüio vreme poriþXüi da se išta promenilo.
Ponovo je iskoristio svoju maštu i ugledao sebe kako nalazi i gustira Novi Sir. Odluþio je da krene
dublje u neistražene delove Lavirinta i tu i tamo bi pronašao mrvice Sira. Ponovo je stekao snagu i
sigurnost u sebe.
Kada bi se setio mesta odakle je došao, Mucku je bilo drago što je tako þesto ostavljao poruke na
zidovima. Bio je ubeden da üe one koristiti Tucku kao putokazi koje üe pratiti kroz Lavirint, ako
ikada odluþi da napusti Skladište sira A.
Mucko se iz sve snage nadao da ide u dobrom pravcu. Zamislio je moguünost da Tucko pronade
Rukopis na Zidu i tako krene pravim putem.
Napisao je na zidu ono o þemu je veü duže razmišljao:
AKO NA VREME PRIMETIŠ SITNE PROMENE,
LAKŠE ûEŠ SE PRILAGODITI KRUPNIM KADA NAIĈU
Do sada se Mucko veü oslobodio prošlosti i prilagoÿavao se sadašnjosti.
Nastavio je svoje putešestvije kroz Lavirint brže i snažnije. Posle kraüeg vremenaje uspeo.
Kada mu se uþinilo da putuje kroz Lavirint veü strašno dugo, njegov put — ili bar deo njegovog
puta — završio se brzo i sreüno.
Mucko je išao niz hodnik njemu sasvim nepoznat, skrenuo iza ugla i pronašao Novi Sir u
Skladištu sira N!
Kada je ušao unutra, zaprepastilo ga je ono što je ugledao. Svugde okolo bile su naslagane
najveüe zalihe Sira koje je ikada video. U poþetku mu nije baš sve bilo poznato, jer je tu bilo i nekih
vrsta Sira koje nikada ranije nije video.
Onda se na trenutak zapitao da to možda nije san, dok se nisu pojavili njegovi stari prijatelji
Njuško i Brzoje.Njuško je klimnuo glavom Mucku u znak dobrodošlice, a Brzoje mu je mahnuo šapom. Njihovi
mali debeli stomaþLüi delovali su kao da su tu proveli veü duže vreme.
Mucko im se na brzinu javio i poþeo da gricka
svoje omiljene Sireve. Skinuo je patike, povezao pertle i obesio ih oko vrata u sluþaju da mu
ponovo zatrebaju. Njuško i Brzoje su se nasmejali. Klimnuli su glavama s divljenjem. Onda se
Mucko bacio na Novi Sir. Kada se dobro zasitio, podigao je komad t svežeg Sira i napravio
zdravicu. “Ura za promene!”
Dok je Mucko uživao u Novom Siru, razmišljao je o onome što je nauþio.
Shvatio je da se sve vreme držao za iluziju Starog Sira koji više nije postojao, pa se zbog toga
bojao promena.
Pa šta ga je onda nateralo da se promeni? Strah ! od umiranja od gladi? Mucko se nasmešio, jer
je bio ; siguran da mu je to priliþno pomoglo.
Onda se nasmejao i shvatio da je poþeo da se i menja upravo u trenutku kada je nauþio da se
smeje! samom sebi i svojim greškama. Shvatio je da se þovek  najbrže  menja kada uspe  da se
smeje sopstvenoj gluposti — tada može da se opusti i krene dalje.
Bio je svestan da je nauþio nešto korisno o na-stavljanju dalje od svojih prijatelja miševa, Njuška i
Brzoja. Oni su se trudili da im život bude jednosta-van. Nisu preterano analizirali, ni komplikovali
sivari. Kada se situacija promenila i Sira više nije bilo, oni su se promenili i krenuli za njim. Toga üe
po uvek seüati.
Mucko je takoÿe iskoristio svoj mozak za ono što üoveþuljci rade bolje od miševa.
Zamišljao je sebe — do najsitnijih pojedinosti — kako pronalazi nešto bolje — mnogo bolje.
Razmišljao je o greškama koje je napravio u prošlosti i iskoristio ih da isplanira buduünost. Sada
je znao da se izlaženje na kraj sa promenama uþi:
Treba biti svesniji potrebe da život bude što jednostavniji, treba biti fleksibilan i brže reagovati.
Ne treba previše komplikovati stvari i zbunjivati se strahovima.
Treba primetiti male promene na samom poþetku, da bi bili bolje pripremljeni za velike koje
možda nailaze.
Znao je da se treba brže prilagoÿavati, jer ako se to ne uradi na vreme, može biti prekasno.
Morao je da prizna da najveüa prepreka promenama leži u nama i da se ništa ne popravlja dok se
i sami ne promenimo.
Možda je najvažnija spoznaja da uvek postoji neki Novi Sir tamo negde, bez obzira na to da li si
toga u datom trenutku svestan ili ne. I da ga dobijaš, kao nagradu, onda kada prevazideš strah i
poþneš da uživaš u avanturi.
Znao je da strah ponekad treba poštovati, jer te zaustavlja da ne srljaš u opasnost. Ali, shvatio je
da je veüina njegovih strahova bila iracionalna i da su ga spreþavali da se promeni kada je to bilo
potrebno.
Meÿutim, iako mu se to ranije nije dopadalo, promena je zapravo bila prikriveni blagoslov, jer ga
je odvela do boljeg Sira.
ýak je i u sebi pronašao bolju osobu.Dok se Mucko podseüao svega onoga što je nauþio, setio se i svog druga Tucka. Pitao se da li je
Tucko ikada proþitao neku od poslovica koje mu je Mucko napisao na zidu Skladišta sira A i na
zidovima Lavirinta.
Da li je Tucko ikada odluþio da se mane üorava posla i krene dalje? Da li je ikada ušao u Lavirint i
pronašao nešto što bi mu poboljšalo život?
A možda je Tucko još uvek na istom mestu, jer ne želi da se promeni.
Mucko je razmišljao o povratku u Sirnicu C, da pronaÿe Tucka — bio je siguran da može lako da
se vrati nazad. Mislio je da bi, ukoliko ga pronaÿe, mogao da pokaže Tucku kako da se izbavi iz
svoje nevolje. Ali, Mucko je shvatio da je veü pokušao da ubedi svog prijatelja da se promeni.
Tucko je morao sam da pronade put izbavljenja iz puke udobnosti i liþnih strahova. Niko to ne
može da uradi umesto njega, niti da ga na tako nešto nagovori. On sam mora nekako da shvati
dobrobit promena.
Mucko je znao da bi Tucko mogao da naÿe put po tragu, þitajuüi usput Rukopis na zidu.
Otišao je i na najveüem zidu Skladišta sira N napisao suštinu onoga što je do tada nauþio.
Nacrtao je veliki crtež sira oko svih tih mudrosti i sa smeškom ih gledao:
PROMENE SE DEŠAVAJU
NEKO STALNO SKLANJA SIR
PREDVIDI PROMENE
PRIPREMI SE NA NESTANAK SIRA
POSMATRAJ PROMENE
ýESTO NJUŠI SIR DA BI ZNAO KAD ûE DA SE UBAJATI
BRZO SE PRILAGOĈAVAJ PROMENAMA
STO PRE PREBOLIŠ STARI SIR, BRŽE ûEŠ UŽIVATI U NOVOM.
PROMENI SE
IDI ZA SIROM
UŽIVAJ U PROMENAMA!
UŽIVAJ U AVANTURI I UKUSU NOVOG SIRA!
BUDI SPREMAN DA SE BRZO PROMENIŠ I DA UŽIVAŠ U TOME
SIR STALNO NESTAJE
Mucko je shvatao koliko je daleko odmakao od onih dana kada je sa Tuckom bio u Skladištu sira
A, ali je znao da lako može ponovo da se vrati na staro ukoliko mu postane dovoljno udobno. Stoga
je svaki dan vršio inspekciju u Skladištu sira N, da bi proverio u kakvom je stanju Sir. Uradiüe šta
god bude bilo potrebno da izbegne da ga iznenade neoþekivane promene.Iako je Mucko još uvek imao ogromnu zalihu Sira, þesto je izlazio u Lavirint i istraživao nove
oblasti da bi bio u toku s dogaÿanjima oko njega. Znao je da je bezbednije da sagleda realne
moguünosti, nego da se izoluje u svojoj udobnoj zoni.
Onda je Mucko þuo nešto što mu je zaliþilo na neki pokret u lavirintu. Kada se buka pojaþala,
shvatio je da neko dolazi.
Da to možda nije Tucko? Možda je on tamo iza üoška?
Mucko se pomolio i ponadao — kao i mnogo puta pre — da je konaþno, možda, njegov drug
skupio snagu da…
Da ide za sirom i uživa u tome.